Jedno od pitanja na koje čovek nema odgovor a možda ga nikada neće ni imati jeste pitanje postojanja drugih oblika života u svemiru. Kako i kada su počele priče o vanzemaljcima, i kako sve to vide Amerikanci i Britanci možete pročitati u narednom tekstu.

Uskoro će priča o prvom letećem objektu sa druge planete napuniti 67 godina. Naime, u junu 1947. godine jedan američki biznismen, Kenet Arnold, video je grupu čudnih objekata na nebu u državi Vašington. Po rečima Arnolda, objekti su „plutali po nebu poput tacni po vodi“. Novinske agencije su u svojim člancima o ovom neobičnom prizoru po prvi put upotrebile tu Arnoldovu kovanicu „flying saucer“ što je na srpski jezik prevedeno kao „leteći tanjir“. Nakon toga, ljudi iz čitave Amerike su počeli da pričaju kako su i oni videli čudne objekte na nebu. Od samog početka se smatra da su to leteći objekti sa drugih planeta.

Štagod da je Arnold video, nikada nije potvrđeno. Ono što ga je u očima mnogih učinilo nepouzdanim je veliki broj objava o čudnim objektima tokom narednih godina. Bilo kako bilo, Kenet Arnold je tvorac najpoznatijeg mita modernog doba.

Te iste godine se desio i Incident Ruzvel. Jedan farmer je našao čudan obris u travi na svojoj farmi u Ruzvelu, Novi Meksiko. Iako se danas pretpostavlja da je trag ostavio policijski balon koji je tu tajno sleteo u toku noći, u to vreme se mislilo da je trag nastao spuštanjem NLO-a.

Ono što priče o vanzemaljcima čini malo verovatnim je nedostatak dokaza. Svemir je beskonačno veliki, a tehnologija kojima čovek raspolaže nedovoljna da u bliskoj budućnosti pronađemo dokaz o postojanju vaznemaljaca. Štaviše, velike su šanse da smo sami u univerzumu, ali mnogi ne žele to da prihvate. Centar kulta o Neindetifikovanim Letećim Objektima je Amerika.

Američke vazdušne snage su napravile veliku grešku kada su otpočele „Projekat Plava Knjiga“, tokom koga je ispitivana verodostojnost iskaza od letećim tanjirima. Iako je nakon 2 godine utvrđeno da ne postoje dokazi ni za jednu izjavu o postojanju čudnih objekata, građani su stekli utisak da se nešto čudno dešava i da su priče o vanzemaljcima možda tačne.

Situacija u Britaniji je dosta drugačija. Britanci su skeptični po ovom pitanju, oni veruju samo u činjenice. Priče o letećim tanjirima svrstavaju u kategoriju paranormalog, zajedno sa telepatijom, duhovima i predviđanjima.

Karl Gustav Jung je u svom delu „Leteći tanjiri: mit modernog vremena o objektima viđenim na nebu“ objavljenoj 1959. godine napisao da su „leteći tanjiri  simbol religijskog vakuma u srcu modernog čoveka“. Jung insistira da su se „leteći tanjiri pojavili u vreme opšte anksioznosti i sumnje u religijska učenja i izražavaju želju za nekom spoljašnjom silom koja bi nas mogla spasiti“.

 

Prijavite se na našu mailing listu kako bi uvek bili u toku sa specijalnim ponudama i popustima

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *