Znate puno o Britaniji i Britancima i smatrate sebe ljubiteljem njihove kulture i običaja. Da li znate koji su sve izumi i tvorevine delo njihovih ruku? Ovo su neki od njih.

U Londonu je, još u 12. veku bilo kuhinja u kojima se pripremalo i prodavalo kuvano meso. Ponekad bi kupci ostajali tu da ga pojedu, što je donekle ličilo na današnje restorane.

Najraniji podaci o podmornici potiču iz knjige objavljene 1578. godine. Objavio je Vilijem Burn, britanski matematičar, i u knjizi se nalazio crtež zatvorenog broda koji je mogao da zaroni i da se kreće ispod vode uz pomoć vesala. Sastojao se od drvenog trupa pokrivenog kožom, a zamisao je bila da zaroni u vodu tako što bi mu se smanjila zapremina sužavanjem bočnih strana pomoću ručnih stezača.

Kralj Henri VIII imao je poštansku službu, koji su njegovi naslednici proširivali. Počevši od 1609. godine samo su zvanične pismonoše mogle da prenose poruke u vidu pisama. Nešto prvo nalik na današnju poštu su osnovali londonski trgovci 1680. godine. Bila je to služba za isporuke pisama, takozvana „peni-pošta“ – jedno pismo koštalo je jedan peni. Pošta je bila veoma uspešna, pa je Vlada preuzela i nastavila njen rad.

Za vreme vladavine kraljice Elizabete I, Nemac po imenu Elijas Gruz naučio je Engleze veštini pravljenja igala. Proizvodnja igala je danas važna grana industrije u Engleskoj, i Engleska je, zajedno sa Francuskom najvažnija zemlja proizvođač igala.

Stenografija je takođe nastala u vreme kraljice Elizabete I. Stvoren je sistem po kome je svaki znak mogao da bude nagnut  na četiri različita načina, a čija je osnova mogla da se napiše na dvanaest načina. Više od 2 veka kasnije, Isak Pitman je uveo svoj fonetski sistem, gde su se sve reči pisale onako kako se izgovaraju. Svaki suglasnik je imao poseban znak, a umesto samoglasnika su se pisale tačke i crtice.

Prvu mašinu za pletenje izumeo je engleski sveštenik po imenu Vilijam Li 1589. godine. Da bi zainteresovao kraljicu, Li joj je poklonio par dugačkih vunenih čarapa, koje se njoj nisu dopale jer nisu bile od svile. Li je usavršio mašinu tako da se pomoću nje mogle plesti i svilene čarape, i prvi par je opet poklonio kraljici. Kraljica ipak nije želela da mu odobri patent, plašeći se da će tako pletilje ostati bez posla. Li se nakon toga seli u Francusku, gde umire u najvećoj bedi.

Englez Filip Estli je 1768. godine osnovao prvi cirkus koji je ličio na današnje 1768. On je podigao zgradu sa kružnim prostorom i velikim brojem sedišta u Londonu gde su prikazivane jahačke sposobnosti, a bilo je tu i akrobata, klovnova i igrača na konopcu.

Škotski pronalazač i inženjer, Džejms Vat, je patentirao svoju prvu parnu mašinu 1769. god. Unapređenjem Njukomenove parne mašine postavio je temelj za njeno dalje unapređenje i korišćenje, za pogon prvih parnih poljoprivrednih mašina, parnih lokomotiva i parobroda.

Prvi patent za konzervu za čuvanje hrane odobren je u Engleskoj 1810. godine. Pronalazaču, Piteru Duranduu, su ideju za ovaj patent dale limene kutije u kojima je čuvao čaj.

Prve praktične šibice napravio je engleski apotekar Džon Voker početkom 19. veka. Palile su se tako što se provuku između presavijene hartije pokrivene tucanim staklom.

Na zamisao da bi se marke mogle upotrebiti kao način plaćanja poštarine došao je Englez Roulend Hil oko 1830. godine. On je smatrao da će se tako olakšati slanje, povećati broj pisama, a samim tim i porasti državni prihodi.

Prijavite se na našu mailing listu kako bi uvek bili u toku sa specijalnim ponudama i popustima

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *